<Grašak>>

JEDNOM bio jedan princ koji je želio da se oženi princezom; ali ona bi morala biti prava princeza.Putovao je po cijelom svijetu da ga nađe, ali nigdje nije mogao dobiti ono što je želio.Princeza je bilo dovoljno, ali je bilo teško otkriti da li su one prave.Uvek je bilo nečeg na njima što nije bilo kako bi trebalo da bude.Pa je ponovo došao kući i bio tužan, jer bi jako volio da ima pravu princezu.

Jedne večeri nastala je strašna oluja; grmljalo je i munjalo, a kiša je pljuštala u bujicama.Odjednom se začulo kucanje na gradskim vratima, i stari kralj je otišao da ih otvori.

Bila je to princeza koja je stajala tamo ispred kapije.Ali, milostivo! kakav je prizor natjerali da izgleda kiša i vjetar.Voda se spuštala s njene kose i odjeće; slijevala se u prste njenih cipela i opet izlazila na pete.A ipak je rekla da je prava princeza.

„Pa, ​​uskoro ćemo to saznati“, pomislila je stara kraljica.Ali ona ništa nije rekla, otišla je u spavaću sobu, skinula svu posteljinu sa kreveta, i položila grašak na dno; zatim je uzela dvadeset dušeka i položila ih na grašak, a zatim dvadeset kreveta od jeginje na vrhu dušeci.

Na tome je princeza morala ležati cijelu noć.Ujutro su je pitali kako je spavala.

“Oh, jako loše!” rekla je.“Jedva da sam oka sklopio cijelu noć.Nebo samo zna šta je bilo u krevetu, ali ja sam ležao na nečem tvrdom, tako da sam crno-plav po celom telu.To je užasno!”

Sada su znali da je prava princeza jer je osjetila grašak pravo kroz dvadeset dušeka i dvadeset kreveta od puha.

Niko osim prave princeze ne može biti tako osetljiv.

Tako ju je princ uzeo za ženu, jer je sada znao da ima pravu princezu, a grašak je stavljen u muzej, gdje se još može vidjeti, ako ga niko nije ukrao.

Eto, to je istinita priča.